hr » Priča

Bila je 1996. Godina. Bilo je to jedno prelepo subotnje jutro, prepuno sunca i života, i u vazduhu se naprosto osećala sreća. Naše kćerke, Rossana (Rosana, 6 godina), Anđela (Angela, 3 godine) i Naomi (Naomi, 1 godinu) su se probudile srećne i uzbuđene jer se tog jutra išlo na piknik na planinu Monte Faito, zajedno sa svom rodbinom i prijateljima..

Svakog leta, po završetku nedeljne škole za decu (neka vrsta veronauke), naša hrišćanska zajednica je organizovala jedan dan igara i opuštanja na planini Monte Faito, pored mesta Viko Ekuense (Vico Equense), Napulj (Napoli, Italia). Planina Monte Faito se nalazi vrlo blizu naše kuće (kada se gleda sa našeg balkona, jedini pejzaž koji se vidi je planina Monte Faito).

Konačno, oko 10/10:30 ujutru, sve je bilo spremno za polazak. Našim autom smo krenuli do dogovorenog mesta, gde je trebalo da se nađemo sa prijateljima.

Svake godine smo išli u bivši jahački centar Faita, koji je već dugo bio van upotrebe ali je i dalje nudio lep prostor za piknik. Tog dana, 10.08.1996, jahački centar je već bio prepun porodica. Odlučili smo da potražimo neko drugo, mirnije mesto na planini za naš zajednički piknik, gde bi se deca mogla bezbrižno igrati.

Pronašli smo jedno lepo mesto u blizini sportskog centra. Bilo nas je četrdesetak roditelja i dece sve skupa.
Čim smo se smestili, deca su se odmah počela igrati lopte, vuče konopca, neko se igrao sa balonima, neko ljuljao na ljuljaškama, neko se zabavljao pevajući karaoke, itd. Ostatak grupe je počeo da priprema stolove i da čisti okolo.

Jutro je prošlo bezbrižno i u zabavi.
Oko podne najmlađi mališani, među njima i Anđela, su ručali, a odrasli su u međuvremenu organizovali fudbalski meč.

Oko jedan popodne dok smo ručali, Anđela me zamolila (Catella (Katelo), njenog tatu) da je popnem na ljuljašku. Rekao sam joj da ćemo se igrati na ljuljaški kasnije. Kad sam zavšio sa ručkom, upitao sam Mariju (Anđelinu mamu) da li je imalo još nešto za pojesti pored salate od pirinča, i da li je Anđela već ručala ili ne. Marija mi reče da će mi napraviti sendvič i da je Anđela već jela, ali da je ipak pitam da li je još gladna. U tom trenutku sam se okrenuo, uveren da je Anđela još tu iza mene jer sam samo par trenutaka ranije pričao s njom, i rekao: “Anđela, tati…!”… i tad sam primetio da je jednostavno nestala bez traga. Dok sam je tražio pogledom u nadi da ću je ugledati, Marija me je upitala kakav sendvič da mi napravi. Jedino što sam joj odgovorio je bilo: “Ama pusti sendvič… nema Anđele…”.


POTRAGA NA PLANINI MONTE FAITO

Nakon ovih reči svi su počeli da traže Anđelu, i kada smo nakon par minuta shvatili da sami nismo mogli da je nađemo, odlučili smo da pozovemo policiju iz Viko Ekvensa (jedna policijska jedinica je par minuta ranije svratila u sportski centar, na 500m od nas).

Za manje od dva sata mesto je već bilo prepuno ljudi koji su zajedno sa nama tražili Anđelu, i pre nego što je pala noć pridružili su nam se i vojska, zajedno sa Žandarmerijom, Policijom, Vatrogasnom Službom, Saobraćajnom Policijom, Civilnom Zaštitiom i dobrovoljcima Faita.
Proveli smo četiri dana i četiri noći na Monte Faitu tražeći Anđelu.
Napustili smo planinu tek kada smo bili sigurni da Anđela nije bila tamo (neko ju je odveo od samog početka).

U ta četiri dana smo iskoristili sva moguća sredstva koja su nam bila dostupna 1996 godine. Pristigle su i jedinice sa psima i jedan vojni helikopter opremljen aparatom sa infracrvenim zracima, u stanju da uoči bilo koje pokretno telo u noći; noću smo koristili čak i konje, koji su u stanju da ostete nečije prisustvo u mraku, i takozvane pse-lisice, koji mogu da nanjuše telo čak i kad se nalazi do 2 metra ispod zemlje. Poslat je zahtev i speleološkom i penjačkom timu koji su se odmah odazvali, da bi potvrdili da se Anđela nije slučajno udaljila i pala, ukoliko je planina Monte Faito prepuna provalija i skrivenih skloništa. Pretražili smo i bunare koji su nekad služili za prikupljanje kišnice za konjušare, već dugo van upotrebe. U ta preduga četiri dana, celi Monte Faito je bio pretresen i isprevrtan, al od Anđele ni traga…

angela celentano